Главна сировина за синтезу ПЛА (полилактичке киселине).

Млечна киселина је главна сировина у синтези полимлечне киселине.

Млечна киселина се углавном производи ферментацијом и хемијском синтезом, а метода ферментације користи природне сировине, што је главни метод производње млечне киселине, са великим тржиштем и јаком конкурентношћу.

Врсте и својства млечне киселине
Млечна киселина, такође позната као 2-хидроксипропионска киселина, може се поделити на Д-млечну киселину (декстралативну), Л-млечну киселину (леворуку) и Д, Л-млечну киселину (рацемична) са својим различитим оптичким ротацијама . Л-млечна киселина се може потпуно метаболисати и апсорбовати у људском телу без икаквих токсичних нуспојава, док Д-млечна киселина не може само да се метаболише и апсорбује у људском телу, већ ће довести до повећања мокраћне киселине у крви, изазивајући метаболичке поремећаји у људском телу. Светска здравствена организација (СЗО) јасно прописује да дневни унос Д-млечне киселине у људско тело не сме прећи 100мг/кг, па је, са безбедносне тачке гледишта, постао тренд да Л-млечна киселина замењује постојећа Д-млечна киселина.

Синтеза млечне киселине
(1) Сировине за синтезу млечне киселине Главне сировине за производњу млечне киселине су скробне супстанце, као што су кукуруз, пиринач, пасуљ итд. Различите сировине за производњу млечне киселине имају различите сојеве. Ако се меласа и скробна вода растворе као сировине, углавном се користи Дерсонелла; Ако се као сировина користи млеко или сурутка, највише се користе Лацтобациллус Булгариа и Лацтобациллус цасеи. Производњу Л-млечне киселине стварају бактерије млечне киселине или Рхизопус. Тренутно се производња Л-млечне киселине у земљи и иностранству широко користи у Рхизопус оризае.

(2) Ферментација и синтеза млечне киселине Ферментација и производња млечне киселине углавном користи скроб као сировину, а као сировине се могу користити и глукоза, меласа итд. Традиционални процес ферментације за производњу млечне киселине методом калцијумове соли је следећи: прво, скроб се сахарификује, а након приступа одабраним сојевима, додаје се калцијум карбонат да неутралише произведену млечну киселину, а пХ вредност се подешава на 5. .0~5,5, тако да се сојеви 3~6 дана ферментишу на температури погодној за производњу киселине, а добије се ферментациони бујон од калцијум сировог лактата. Кључ методе ферментације је одабир сојева, који се углавном користе за ферментацију за производњу млечне киселине, ћелија и Рхизопуса.